Povrede meniskusa su jedne od najčešćih povreda zgloba kolena. Način lečenja zavisi od velikog broja faktora, a u osnovi postoje dva pristupa: operativni i konzervativni (neoperativni).
Operativno lečenje: kako se pristup menjao
Ranije su ljudi sa oštećenim meniskusom bili podvrgnuti potpunom odstranjivanju meniskusa. Međutim, bez meniskusa opterećenje na kontaktu zglobnih površina raste i do 300%, a apsorpcija sile se smanjuje i do 20% (Fox et al., 2015). Upravo je to jedan od razloga zašto su takvim pacijentima, nekoliko decenija kasnije, u velikom broju slučajeva bile neophodne dodatne intervencije zbog osteoartritičnih promena.
Nakon toga su povrede meniskusa počele da se leče parcijalnom menisektomijom, odnosno uklanjanjem samo oštećenih delova meniskusa. To je bolje, ali i dalje ne idealno rešenje za sprečavanje daljih degenerativnih promena u kolenu. Prethodna menisektomija je značajan faktor oštećenja hrskavice kod sportista (Prien et al., 2016). Istina, njena prednost je brz povratak normalnom funkcionisanju.
Zato danas kao opciju imamo i zašivanje meniskusa (suturu). Neki podaci ukazuju na to da ušivanje korena medijalnog meniskusa dovodi do manje izraženog osteoartritisa (Faucett et al., 2019), što ide u prilog ovom načinu lečenja. Ipak, važno je naglasiti da se ne može svaka lezija meniskusa operisati na ovaj način. Mana ovog pristupa je prilično dug oporavak.
Transplantacija meniskusa je opcija kod pacijenata kojima je, iz različitih razloga, meniskus odstranjen.
Konzervativno lečenje
Konzervativno (neoperativno) lečenje smatra se primarnom opcijom u lečenju povreda meniskusa. Kod povreda koje nisu nastale traumom, kineziterapija se predlaže kao inicijalni tretman (Giuffrida et al., 2020). Ipak, situaciju ne možemo uvek tako posmatrati: ukoliko unutar zgloba postoje mehaničke prepreke koje otežavaju funkcionisanje, nema svrhe pokušavati sa kineziterapijom.
Bolan, ali stabilan meniskus nije kandidat za operativno lečenje.
Nova studija (Zhang et al., 2026) sugeriše da neke lezije meniskusa povezane sa povredom prednjeg ukrštenog ligamenta mogu imati biološki potencijal zarastanja u periodu od 8 do 12 nedelja. Takav potencijal ipak češće imaju povrede lateralnog meniskusa (15,9%) nego medijalnog (2,7%). Dakle, mnogo faktora se uzima u obzir kada se donosi odluka o načinu lečenja, ali je važno znati da potencijal za spontano zarastanje meniskusa postoji.
Upoznajmo meniskus
Pre nego što pređemo na same povrede, hajde da se malo bolje upoznamo sa meniskusima.
U svakom kolenu imamo dva meniskusa: medijalni (unutrašnji) i lateralni (spoljašnji). Svojim rogovima su pričvršćeni za kost koja se nalazi ispod njih. Medijalni je veći i čvršći, a lateralni manji, ali pokretljiviji.
Za one koji žele da znaju više
Oba meniskusa imaju pripoje i na okolnim strukturama: medijalni na medijalnom kolateralnom ligamentu, a lateralni na kapsuli zgloba. Za lateralni meniskus se u 43% slučajeva jednim svojim delom može pripajati i mišić zadnje lože (semimembranosus), i tada ima zaštitnu ulogu.
Zanimljiv je i AIML, pomoćni ligament koji postoji kod svega 13% ljudi. On spaja lateralni meniskus i iliotibijalnu traku i ponekad ume da stvara tegobe (Zimmermann et al., 2019).
Meniskus je podeljen u tri zone (uz meniskosinovijalni spoj) i sačinjen je pretežno od kolagena, pri čemu procenat kolagena i raspored vlakana zavise od zone. Struktura samog meniskusa je prilično sofisticirana:
Nervi i krvni sudovi prisutni su samo u spoljašnjoj zoni, odnosno prokrvljeno je najviše 30% meniskusa, a najveći deo nerava i krvnih sudova nalazi se u rogovima.
Čemu služi meniskus
Osnovna uloga meniskusa je prenos opterećenja kroz zglob kolena. U opruženom kolenu meniskusi prenose i do 60% opterećenja, a pri savijanju čak do 90% (Fox et al., 2015).
Važna uloga je i apsorpcija sile, koja je direktno povezana sa viskoelastičnim svojstvima meniskusa, a na njih možemo uticati vežbanjem. Meniskus je bitan i za stabilnost kolena, jer zdrav meniskus ograničava preterane pokrete u svim pravcima. Medijalni meniskus, zajedno sa prednjim ukrštenim ligamentom, najviše doprinosi prednjoj stabilnosti kolena. Pored toga, meniskusi u rogovima imaju veliki broj mehanoreceptora, pa senzorni sistem od njih dobija mnogo mehaničkih informacija.
Kada ovo znamo, lakše ćemo razumeti povrede i to kako ih i zašto tako lečimo.
Vrste povreda meniskusa
Povrede meniskusa možemo podeliti u nekoliko kategorija:
- longitudinalne (vertikalne)
- transverzalne (radijalne)
- horizontalne (flap)
- kompleksne (degenerativne)
Longitudinalne lezije
Na medijalnom meniskusu nastaju uglavnom izolovano, a na lateralnom u sklopu povreda prednjeg ukrštenog ligamenta. Postoje tri stepena oštećenja, a najčešće se sreće bucket-handle lezija, koja je u velikom broju slučajeva prisutna zajedno sa povredom prednjeg ukrštenog ligamenta i/ili hrskavice. Longitudinalne lezije mogu da se leče ušivanjem.
Transverzalne (radijalne) lezije
Često se javljaju na spoju zadnje i srednje trećine meniskusa. Ako se lezija nalazi u prokrvljenoj zoni, ona je reparabilna, odnosno ima potencijal zarastanja. Izuzetak je parrot-beak lezija, nestabilan tip radijalne lezije, kod koje je menisektomija uglavnom izbor.
Horizontalne (flap) lezije
Specifične su po tome što često postoji deo koji preti da se odlomi i postane slobodno telo u zglobu. Ponovljeno opterećivanje meniskusa sa flap lezijom može dovesti do daljeg oštećenja, a ove lezije često nisu reparabilne.
Kompleksne (degenerativne) lezije
Najčešće su i čine oko 30% svih povreda meniskusa, a često nisu posledica traume. Najviše pogađaju muškarce između 40 i 50 godina i žene između 60 i 70 godina. Kompleksne lezije mogu biti deo degenerativnih procesa koji zahvataju i ostale strukture kolena, pa kod takvih kolena možemo očekivati i udružene tegobe.
Sada je verovatno jasnije zašto se različite povrede meniskusa leče na različite načine.
Rehabilitacija je neophodna u svakom slučaju
Bez obzira na vrstu povrede i način lečenja, rehabilitacija je neophodna. Ona može biti konzervativna (neoperativna) ili postoperativna.
Cilj rehabilitacije je vraćanje pune funkcionalnosti kolena (i pacijenta) i povratak željenim aktivnostima. Osnovni koraci su smirivanje posledica povrede, ukoliko ih ima, i vraćanje osnovnih pokreta kolena, pre svega ekstenzije. Od simptoma koji se javljaju nakon akutne povrede meniskusa najčešće srećemo bol i otok, i njih treba tretirati u ranoj fazi.
Posledično se javlja i artrogena mišićna inhibicija, odnosno slabljenje neuromišićne aktivnosti kvadricepsa, pa je važno što pre povratiti njegovu punu funkciju. To su naši zadaci u ranoj fazi.
Sledeći korak je adaptacija na opterećenje mišića, meniskusa, ligamenata, hrskavice, tetiva i kostiju, dakle celog lokomotornog aparata. To znači izlagati koleno stresu postepeno i progresivno, sa ciljem da pacijent dostigne željeni (potreban) nivo aktivnosti.
Postoperativna rehabilitacija je malo drugačija jer podrazumeva i zarastanje postoperativnih rana. Tada treba biti pažljiviji, ali bez odstupanja od plana rehabilitacije. Kod šivenja meniskusa protokoli se razlikuju: mogu zahtevati period bez opterećenja ili ograničenu pokretljivost, pa je oporavak postepeniji.
Koliko traje oporavak?
Dužina lečenja je ono što pacijente najviše zanima, a na to pitanje je najteže odgovoriti. Bitno je da kriterijum za povratak aktivnostima nije vreme proteklo od operacije ili povrede, već stepen funkcionalnosti i snaga. Najčešće, nakon parcijalne menisektomije pacijenti postignu punu funkcionalnost za 4 do 8 nedelja, dok ušivanje meniskusa zahteva duži period, uglavnom 6 do 9 meseci.
Ako imate problem sa meniskusom ili se oporavljate nakon operacije, javite nam se i zajedno ćemo napraviti plan rehabilitacije prilagođen vama.
Literatura
- Fox, A., Wanivenhaus, F., Burge, A., Warren, R., Rodeo, S. (2015). The human meniscus: a review of anatomy, function, injury, and advances in treatment. Clinical Anatomy, 28(2), 269–287.
- Prien, A., Boudabous, S., Junge, A., Verhagen, E., Delattre, B., Tscholl, P. (2020). Every second retired elite female football player has MRI evidence of knee osteoarthritis before age 50 years: a cross-sectional study of clinical and MRI outcomes. Knee Surgery, Sports Traumatology, Arthroscopy, 28, 353–362.
- Faucett, S., Geisler, B., Chahla, J., Krych, A., Kurzweil, P., Garner, A., Pietzsch, J. (2019). Meniscus root repair vs meniscectomy or nonoperative management to prevent knee osteoarthritis after medial meniscus root tears: clinical and economic effectiveness. The American Journal of Sports Medicine, 47(3), 762–769.
- Giuffrida, A., Di Bari, A., Falzone, E., Iacono, F., Kon, E., Marcacci, M., Di Matteo, B. (2020). Conservative vs surgical approach for degenerative meniscal injuries: a systematic review of clinical evidence. European Review for Medical and Pharmacological Sciences, 24(6).
- Zimmermann, S., Njagulj, V., Fritz, B., Fucentese, S., Sutter, R., Pfirrmann, C. (2019). The Accessory Iliotibial Band-Meniscal Ligament of the Knee: Association with Lesions of the Lateral Meniscus. American Journal of Roentgenology, 213(4), 912–917.
