Luksacija patele: kako nastaje, kako se leči i zašto to nije samo mehanički problem

„Patela je iskočila, vraćena je na mesto, sada samo treba ojačati nogu.“ Da li je zapravo tako jednostavno?

Luksacija patele, kolokvijalno „iščašenje“ ili „ispadanje čašice“, je povreda kod koje čašica kolena, odnosno patela, izlazi iz svog normalnog položaja u žlebu butne kosti. U najvećem broju slučajeva patela odlazi ka spoljašnjoj strani kolena i tada govorimo o lateralnoj luksaciji patele. Na prvi pogled deluje kao jednostavna povreda: patela „iskoči“, lekar je vrati na mesto i problem je rešen.

Međutim, priča je malo komplikovanija.

Nakon prve luksacije mogu da nastanu povrede ligamenata i hrskavice, a kod određenog broja ljudi patela kasnije postaje nestabilna. Rizik nije isti za sve pacijente. Na njega značajno utiču građa kolena, uzrast, prethodne luksacije i određene anatomske karakteristike kao što su displazija trohlee („plitak“ žleb natkolene kosti), patela alta (visoko postavljena patela) i povećano rastojanje između kvrge tibije (potkolenice) i trohlearnog žleba (TT-TG).

Zato je kod luksacije patele važno odgovoriti na nekoliko pitanja: Zašto je patela iskočila? Šta je oštećeno? Koliki je rizik da ponovo iskoči? Šta treba uraditi da se pacijent bezbedno vrati svakodnevnim aktivnostima ili sportu?

Kako uopšte dolazi do luksacije patele?

Patela se tokom pokreta kolena kreće unutar žleba na donjem kraju butne kosti, koji nazivamo trochlea femoris. Ovaj žleb predstavlja svojevrsnu „šinu“ koja vodi patelu tokom savijanja i opružanja kolena. Stabilnost ne zavisi samo od oblika kosti. U njoj učestvuju i ligamenti, mišići, tetive i čitav sistem kontrole pokreta.

Jedna od najvažnijih struktura je medijalni patelofemoralni ligament – MPFL. On predstavlja jedan od ključnih pasivnih stabilizatora koji sprečavaju pomeranje patele ka spolja, naročito u početnom delu savijanja kolena. Savremena literatura, međutim, sve više govori o čitavom kompleksu medijalnih stabilizatora, a ne samo o jednom ligamentu.

Kada patela luksira, tj. kada se „iščaši“, MPFL i okolne strukture se često povređuju. Zbog toga prva luksacija nije samo problem „pomerenog“ koštanog dela – ona može ostaviti posledice na čitav sistem stabilizacije patele.

Nije svaka luksacija ista

Složićete se da vam je prva luksacija bila poprilično traumatično iskustvo. Međutim, nije isto kada je patela iskočila nakon traume ili kada se to događa „redovno“, pa ste se već saživeli sa tim, vratite je i nastavite dalje.

Jedna od najvažnijih stvari kod ove povrede jeste da nije dovoljno samo znati da je patela iskočila. Kod nekoga je luksacija posledica snažnog traumatskog događaja, dok kod drugog relativno mali pokret može biti dovoljan jer već postoji izražena anatomska predispozicija. Savremeni protokoli (ESSKA konsenzus) upravo zbog toga preporučuju detaljnu procenu nakon prve luksacije. Dakle, ako je čašica „iskočila“ prvi put: alarm!

Pored kliničkog pregleda, važni su uzrast, mehanizam povrede, prethodna nestabilnost, porodična istorija i prisustvo obostrane nestabilnosti. Magnetna rezonanca ima važnu ulogu u proceni anatomskih predispozicija i otkrivanju lezija hrskavice koje mogu nastati kao posledica luksacije.

Zanimljivost

Što je trauma koja je izazvala prvu luksaciju manja, to više treba razmišljati o tome da pacijent ima izraženu anatomsku predispoziciju za nestabilnost. Ukoliko je oštećenje nakon traume veće, anatomske predispozicije za luksaciju verovatno nisu toliko izražene (Blønd et al., 2025; Balcarek et al., 2025).

Šta povećava rizik da patela ponovo iskoči?

Ovo je možda i najvažnije pitanje nakon prve luksacije. Ipak, u medicini odgovori nisu baš jednostavni. Rizik ne možemo svesti samo na jednu stvar – postoji više faktora koji zajedno određuju koliko je koleno sklono ponovnoj nestabilnosti.

Ali hajde da ipak suzimo izbor. Tri anatomska faktora koja su značajna su: displazija trohlee, patela alta i povećana TT-TG distanca (plitak žleb natkolenice, visoko postavljena patela i povećano rastojanje između kvrge potkolenice i žleba natkolenice) (Danielsen et al., 2023).

Na rizik takođe mogu da utiču i mlađi uzrast, otvorene zone rasta, prethodna luksacija, određene karakteristike mekih tkiva i hipermobilnost. Ono što je zanimljivo jeste da više faktora rizika zajedno može značajno povećati verovatnoću ponovne luksacije nakon prve (Huntington et al., 2020).

Zanimljivost

Dve osobe koje su doživele potpuno isti pokret i obe „izbacile“ patelu ne moraju imati isti rizik za budućnost. Kod jedne osobe problem može biti posledica akutne traume, dok druga može imati kombinaciju patele alte, displazije trohlee i drugih predisponirajućih faktora. To je jedan od razloga zašto nije dovoljno reći: „Patela je vraćena na mesto, sada samo treba ojačati nogu.“

Šta se dešava kada patela iskoči?

Pri luksaciji ne dolazi samo do pomeranja patele. Mogu se povrediti:

• MPFL i drugi medijalni stabilizatori,
• zglobna hrskavica,
• kost ispod hrskavice (subhondralna kost),
• okolna meka tkiva.

Posebno su važne lezije hrskavice, jer njih nije uvek moguće proceniti samo kliničkim pregledom. Zato je magnetna rezonanca jako važan deo procene nakon prve luksacije, naročito za identifikovanje predisponirajuće anatomije i lezija hrskavice ili subhondralne kosti (ESSKA 2024 konsenzus). Magnetna rezonanca nije tu samo da bi se video ligament, već da bismo dobili širu sliku o tome šta se dogodilo i zbog čega se dogodilo.

Dobro. Ispala je čašica, sada znate zašto se to dešava i sigurno vas zanima šta dalje. Hajde onda da pričamo o tome.

Kako se leči luksacija patele?

Kao i kod mnogih drugih povreda, postoje dva osnovna pristupa: konzervativno, odnosno neoperativno lečenje, i operativno lečenje. I ovde ne postoji jedno rešenje koje odgovara svakom pacijentu, jer, rekli smo, medicina ne daje uvek jednostavne odgovore.

Kod prve luksacije odluka zavisi od velikog broja faktora: vrste povrede, lezija hrskavice, anatomskih predispozicija, uzrasta, prethodne nestabilnosti, sportskih zahteva i rizika od ponovne povrede. Donošenje odluke mora biti individualizovano, dakle prilagođeno svakome ponaosob. Ne postoji automatski pristup „svaka prva luksacija se leči isto“. Stoga, nema onog „e, to se desilo mom drugaru i on je postupio tako, pa ću onda i ja…“.

Odluku o načinu lečenja donosi lekar. Kod pacijenta bez indikacije za operaciju, rehabilitacija predstavlja ključni deo lečenja.

Konzervativno (neoperativno) lečenje

„Morate da vežbate.“ Zvuči kao nešto što znate i sami, međutim, ipak vam treba pomoć – nije baš tako jednostavno, jer, medicina…

Nakon akutne povrede prvi cilj je smirivanje simptoma i vraćanje osnovne funkcije kolena. To podrazumeva:

• kontrolu bola,
• smanjenje otoka,
• aktivaciju kvadricepsa,
• vraćanje pokreta,
• progresivno vraćanje snage,
• ponovno uspostavljanje neuromišićne kontrole,
• postepeno izlaganje kolena sve većim opterećenjima,
• izlaganje tela „izazovnim“ situacijama,
• vraćanje u normalan životni tok.

Proces rehabilitacije nije tema koju možemo da raščivijamo u par pasusa na blogu, ali je važno da vam ga bar malo približimo. Kada govorimo o jačanju, kvadriceps je glavni glumac u ovoj priči, ali, naravno, nije usamljen. Posebno ne treba pokušavati da „izolujemo jednu glavu kvadricepsa“. Cilj nam je da čitav sistem bude aktivan i ponovo sposoban da kontroliše koleno pod opterećenjem. Ceo sistem ostalih mišića noge mora biti deo procesa: zadnja loža, listovi, gluteusi, trup…

Zanimljivost

Jedna studija je upoređivala specifične vežbe usmerene na distalni vastus medialis sa programom opšteg jačanja kvadricepsa nakon prve luksacije patele. To je važno jer pokazuje da tradicionalna ideja da je potrebno posebno „gađati“ unutrašnju glavu kvadricepsa (vastus medialis) nije dovoljno opravdanje za zanemarivanje kompletnog sistema jačanja. Drugim rečima, cilj rehabilitacije nije da naučimo jedan mali deo kvadricepsa da radi samostalno (hm, da li to uopšte i možemo?) (Smith et al., 2015).

Vežbanje ne podrazumeva samo jačanje. Podrazumeva povratak motorne kontrole i primenu stečene snage u lokomociji. Ne smemo zaboraviti ni psihološki aspekt, koji je izmenjen kod osoba sa luksacijom patele, posebno hroničnom. Kada to spominjemo, moramo biti precizni: osobe kojima patela nekoliko puta „iskoči“ su osetljive i kod njih je značajno izražena kineziofobija (strah od pokreta). Naravno da i tada postoji način kako ćemo vežbati.

Koliko traje oporavak?

Ovo je jedno od pitanja na koje nije moguće dati jedan broj koji važi za sve. Nakon prve luksacije bez operacije vreme oporavka zavisi od simptoma, povrede tkiva, snage, funkcije i zahteva aktivnosti. Nakon MPFL rekonstrukcije prosečno vreme povratka sportu je oko 6–7 meseci (Platt et al., 2022). Ukupna stopa povratka sportu bila je 92%, dok se na isti ili viši nivo vratilo 71% sportista.

Drugi naučni pregled (Manjunath et al., 2021) pronašao je prosečno vreme povratka sportu od oko 7 meseci, pri čemu se 85% vratilo sportu, ali se samo 68% vratilo na isti nivo. Ove brojke nam lepo pokazuju da povratak sportu nije isto što i povratak na prethodni nivo sporta. I još važnije: vreme nije jedini kriterijum za povratak. Kriterijum jeste šta sve, i pod kojim uslovima, čovek može da postigne. Zato se povratak ne određuje samo datumom – određuje se funkcijom.

Ako vam je patela iskočila ili se oporavljate nakon luksacije, javite nam se i zajedno ćemo napraviti plan rehabilitacije prilagođen vama.

---

Literatura

1. Blønd, L., et al. (2025). Management of first-time patellar dislocation: The ESSKA 2024 formal consensus – Part 1. Knee Surgery, Sports Traumatology, Arthroscopy, 33(5), 1925–1932. doi:10.1002/ksa.12620
2. Balcarek, P., et al. (2025). Management of first-time patellar dislocation: The ESSKA 2024 formal consensus – Part 2. Knee Surgery, Sports Traumatology, Arthroscopy, 33(12), 4197–4206. doi:10.1002/ksa.12637
3. Huntington, L. S., Webster, K. E., Devitt, B. M., Scanlon, J. P., Feller, J. A. (2020). Factors Associated With an Increased Risk of Recurrence After a First-Time Patellar Dislocation: A Systematic Review and Meta-analysis. American Journal of Sports Medicine, 48(10), 2552–2562. doi:10.1177/0363546519888467
4. Danielsen, O., et al. (2023). Trochlea dysplasia, increased TT-TG distance and patella alta are risk factors for developing first-time and recurrent patella dislocation: a systematic review. Knee Surgery, Sports Traumatology, Arthroscopy.
5. Smith, T. O., Chester, R., Cross, J., Hunt, N., Clark, A., Donell, S. T. (2015). Rehabilitation following first-time patellar dislocation: a randomised controlled trial of purported vastus medialis obliquus muscle versus general quadriceps strengthening exercises. The Knee, 22(4), 313–320. doi:10.1016/j.knee.2015.03.013
6. Lampros, R. E., Tanaka, M. J. (2022). Return to Play Considerations After Patellar Instability. Current Reviews in Musculoskeletal Medicine, 15(6), 597–605. doi:10.1007/s12178-022-09792-1
7. Platt, B. N., et al. (2022). Return to Sport After Medial Patellofemoral Ligament Reconstruction: A Systematic Review and Meta-analysis. American Journal of Sports Medicine, 50(1), 282–291. doi:10.1177/0363546521990004
8. Post, W. R., Fithian, D. C. (2018). Patellofemoral Instability: A Consensus Statement From the AOSSM/PFF Patellofemoral Instability Workshop. Orthopaedic Journal of Sports Medicine, 6(1). doi:10.1177/2325967117750352
9. Alshaban, R. M., et al. (2023). Operative versus non-operative management of primary patellar dislocation: A systematic review and network meta-analysis. Injury, 54(10), 110926. doi:10.1016/j.injury.2023.110926
10. Lampros, R. E., Wiater, A. J., Tanaka, M. J. (2022). Rehabilitation and Return to Sport After Medial Patellofemoral Complex Reconstruction. Arthroscopy, Sports Medicine, and Rehabilitation, 4(1), e133–e140. doi:10.1016/j.asmr.2021.09.030
11. Manjunath, A. K., Hurley, E. T., Jazrawi, L. M., Strauss, E. J. (2021). Return to Play After Medial Patellofemoral Ligament Reconstruction: A Systematic Review. American Journal of Sports Medicine, 49(4), 1094–1100. doi:10.1177/0363546520947044