Preponski bol je veoma širok pojam. Većina problema sa kukom daje bol koji se oseća u preponi, a isto važi i za povrede mišićno-tetivnog sistema primicača (aduktora), tegobe vezane za ingvinalni kanal i povrede ingvinalnog ligamenta. Čak i neke povrede kvadricepsa u njegovom najvišem delu mogu da daju bol na tom mestu. Ne smemo zaboraviti ni neka onkološka stanja, kao ni neuropatije.
Ali, hajde redom. Prvo treba odgovoriti na pitanje šta je uopšte preponska regija, a onda i kako tačno da znamo šta je uzrok bola.
Kako se klasifikuje preponski bol
Preponski bol je dugo stvarao veliku konfuziju i među stručnjacima. U različitim delovima sveta postojalo je mnogo naziva za istu stvar i nikako nismo mogli da se dogovorimo oko toga šta je zapravo povređeno kod takvih pacijenata. Zamislite kako je tek njima (vama) bilo u takvoj situaciji.
Zato su stručnjaci odlučili da mora da postoji konsenzus oko terminologije i usvojili su zvaničnu terminologiju preponskog bola (zanimljivo je da je u tome učestvovao i jedan Srbin).
Na osnovu tog konsenzusa iz Dohe, preponski bol možemo klasifikovati u četiri regije, odnosno četiri uzroka:
- bol koji potiče od primicača (aduktorni bol)
- bol koji potiče od ingvinalnog kanala (ingvinalni bol)
- bol koji potiče od pubične regije (pubični bol)
- bol koji potiče od iliopsoasa (iliopsoasni bol)
U ovom tekstu bavimo se bolom koji potiče od primicača (aduktora), na engleskom adductor-related groin pain, ili prosto aduktornim bolom.
Aduktorni bol
Aduktorni bol je najčešći preponski bol u sportovima sa promenama pravca. Ključna struktura je mišićno-tetivni sistem aduktora longusa. Velika većina ovih tegoba je kratkotrajna i prođe spontano (ili nesvesno, kroz optimalan trening) za jednu do dve nedelje. Međutim, na taj način može da se razvije mnogo veći problem, a to je dugotrajni aduktorni bol.
Rano otkrivanje i adekvatno zbrinjavanje povreda primicača ključni su da bismo sprečili dugotrajni aduktorni bol.
Kratki periodi odmora tokom sezone ili pauza između dve sezone nisu dovoljni za potpun oporavak.
Povrede primicača obuhvataju različite vrste tkiva: mišićno telo, tetivu, miotetivni spoj i tetivni pripoj za pubičnu kost.
Zanimljivost
Akutne povrede primicača uglavnom zahvataju mišić aduktor longus na njegovom miotetivnom spoju, a može se sresti i parcijalna ili totalna avulzija tetivnog pripoja sa pubične kosti. Dugotrajni aduktorni bol je, s druge strane, uglavnom vezan za sam pripoj aduktora longusa za kost.
Koliko traje oporavak
Oko 90% akutnih povreda aduktora longusa zaleči se za jednu do tri nedelje. Dugotrajni aduktorni bol je komplikovaniji i njegovo lečenje traje duže od šest nedelja (najčešće tri do četiri meseca), a potpun oporavak često zahteva i više, ponekad čak do devet meseci.
Kod parcijalnih ruptura tetive ili avulzija povratak sportu u najvećem broju slučajeva zahteva dva do tri meseca. Neki sportisti koji se oporavljaju od dugotrajnog aduktornog bola vraćaju se na teren već posle šest do deset nedelja, iako i dalje imaju deficite funkcije i snage i ne mogu da se takmiče na nivou na kom su bili pre povrede.
Zanimljivost
Na nalazu magnetne rezonance često možemo sresti takozvani „cleft“ znak, odnosno rascep na pripoju aduktora za pubičnu kost. Ipak, te znake treba pažljivo tumačiti, jer veliki broj sportista ima vidljive rascepe istog stepena, a potpuno je bez simptoma (Branci et al., 2015).
Šta su zapravo primicači?
Primicači, logično, primiču nogu srednjoj liniji tela i to im je osnovna funkcija kada posmatramo kineziologiju. U praksi je njihova uloga mnogo šira.
Aduktori imaju važnu ulogu u fleksiji kuka kada šutiramo loptu i sprintamo, kao i u ekstenziji kuka kada se penjemo na visok stepenik ispred sebe. Veoma su značajni i pri promeni pravca kretanja u sportu, jer stabilizuju trup i karlicu.
Najjača aktivacija primicača je zapravo pri šutu: dok koče „letenje“ noge, aduktori pokazuju najveću elektromiografsku aktivnost.
Aduktore možemo posmatrati kao par makaza. Kada šutiramo loptu jednom nogom, suprotna noga, na kojoj stojimo, zahteva veliku aktivnost aduktora da bi nas stabilizovala. Isto važi i za trčanje.
Zanimljivost
Sile koje aduktori stvaraju u fudbalu mnogo su veće pri promeni pravca, kada je noga na zemlji, nego pri kratkom dodavanju lopte saigraču.
Kako ih povređujemo?
U najvećem broju slučajeva povredi se miotetivni spoj, a nešto ređe sama tetiva ili tetivni pripoj.
To se najčešće dešava pri silovitim akcijama kao što su šut, nagla promena pravca kretanja ili pokušaj da snažno opružimo nogu i dohvatimo nešto iznad glave. Ukratko, kad god jako istegnemo mišić dok je u punoj kontrakciji.
Zanimljivost
Sile koje stvaraju aduktori značajno se menjaju tokom rasta, što može pojačati stres na mišićno-tetivni kompleks aduktora. Zato treba obratiti posebnu pažnju na mlade sportiste u razvoju, naročito one čiji sportovi traže veliko angažovanje primicača (fudbal, atletika, hokej na ledu…). Prevelik skok u opterećenju i zahtevima treninga može preopteretiti pripoje na pubičnoj kosti i dovesti do problema.
Dugotrajni aduktorni bol, s druge strane, uglavnom nastaje kao posledica preopterećenja, bez nekog prepoznatljivog incidenta. Najčešće je u pitanju loš menadžment opterećenja: naglo povećanje intenziteta treninga, promena stila igre ili spoljašnji faktori koji traže veće opterećenje, kao što je stanje terena.
Još jedan tipičan put do dugotrajnog aduktornog bola je neadekvatna rehabilitacija nakon akutne povrede i prerani povratak aktivnostima.
Kod pacijenata sa aduktornim bolom snaga stiska i ekscentrična snaga aduktora uglavnom su smanjene (Thorborg et al., 2014), dok oni sa pubičnim bolom imaju izraženo smanjenu ekscentričnu snagu trbušnih mišića (Sayed Mohammad et al., 2014). Fleksibilnost se nije pokazala kao preterano značajna u kasnijoj fazi rehabilitacije i povratku na teren, ali kod golmana može biti od velikog značaja za optimalan performans (Thorborg et al., 2014; Serner et al., 2021).
Kako se leči aduktorni bol
Sada kada znamo kako ih povređujemo, pogledajmo kako ih lečimo. Pre svega, nauka je još davno pokazala da su programi rehabilitacije za aduktorni bol koji se zasnivaju na vežbama mnogo efikasniji od onih sa pasivnim modalitetima (Hölmich et al., 1999).
Program rehabilitacije se uglavnom sastoji od tri faze vežbanja i tri faze povratka na teren:
| Faze vežbanja | Faze povratka na teren |
|---|---|
| Akutna/subakutna faza | Povratak treningu |
| Kondicioniranje | Povratak ekipnom treningu |
| Sport-specifična faza | Povratak takmičenju |
Na samom početku cilj je kontrola bola, zaštita povređenog tkiva, normalizacija fleksibilnosti i terapijsko opterećenje, kako bismo smanjili slabljenje mišića i podstakli oporavak. Zatim počinjemo da postepeno opterećujemo ne samo primicače, već i celu regiju kuka i trupa. Progresivnim opterećenjem stižemo do faze sport-specifičnih vežbi, kojima vraćamo mišićno-tetivnu snagu i izdržljivost, aerobni i anaerobni kapacitet i pokrete koji imitiraju sport našeg pacijenta.
Tada pacijent izlazi iz klinike ili teretane i rehabilitacija se nastavlja tamo gde mu je najpoznatije: na terenu. Aktivnosti kao što su trčanje, ubrzanje, kočenje, promene pravca, okreti i šut, izvedene punim intenzitetom, ne bi trebalo da izazivaju tegobe, ili samo minimalne. Kada se to postigne, sledi povratak treningu, nakon čega je naš pacijent ponovo na terenu i spreman za maksimalne napore.
Šta je važno zapamtiti
Povreda aduktora je veoma česta i važno je da se na vreme adekvatno zbrine, kako se ne bi razvio dugotrajni aduktorni bol. Iz istog razloga treba pratiti menadžment opterećenja tokom sezone.
U oba slučaja najviše dokaza da pomažu u lečenju imaju trening jačanja i principi sport-specifičnog opterećenja. Ipak, u nekim situacijama operativno lečenje je neophodno, pa je važno od samog starta napraviti adekvatan plan lečenja.
I da, neće proći samo od sebe.
Ako vas muči bol u preponi, javite nam se da zajedno utvrdimo odakle potiče i napravimo plan oporavka.
Literatura
- Thorborg K. Current Clinical Concepts: Exercise and Load Management of Adductor Strains, Adductor Ruptures, and Long-Standing Adductor-Related Groin Pain. J Athl Train. 2023;58(7-8):589-601. doi:10.4085/1062-6050-0496.21
- Branci S, Thorborg K, Bech BH, Boesen M, Nielsen MB, Hölmich P. MRI findings in soccer players with long-standing adductor-related groin pain and asymptomatic controls. Br J Sports Med. 2015;49(10):681-691. doi:10.1136/bjsports-2014-093710
- Thorborg K, Branci S, Nielsen MP, Tang L, Nielsen MB, Hölmich P. Eccentric and isometric hip adduction strength in male soccer players with and without adductor-related groin pain: an assessor-blinded comparison. Orthop J Sports Med. 2014;2(2):2325967114521778. doi:10.1177/2325967114521778
- Sayed Mohammad W, Ragaa Abdelraouf O, Abdel-aziem AA. Concentric and eccentric strength of trunk muscles in osteitis pubis soccer players. J Back Musculoskelet Rehabil. 2014;27(2):147-152. doi:10.3233/BMR-130429
- Serner A, Hölmich P, Tol JL, et al. Progression of strength, flexibility, and palpation pain during rehabilitation of athletes with acute adductor injuries: a prospective cohort study. J Orthop Sports Phys Ther. 2021;51(3):126-134. doi:10.2519/jospt.2021.9951
- Hölmich P, Uhrskou P, Ulnits L, et al. Effectiveness of active physical training as treatment for long-standing adductor-related groin pain in athletes: randomised trial. Lancet. 1999;353(9151):439-443. doi:10.1016/S0140-6736(98)03340-6
